Povezanost sa decom je osnova našeg odnosa sa njima. Kvalitet odnosa zavisi od toga koliko u njega ulažemo. U ranom uzrastu je postavljanje ovih temelja ulog za čitav detetov i naš život. Sva žrtva koju je potrebno da u početku uložimo, kasnije postaje nešto što biramo i što nam olakšava svakodnevnicu.
Čulna (senzorna) igra podrazumeva bilo kakvu aktivnost koja stimuliše čula vašeg deteta. To su dodir, miris, ukus, vid i sluh.
Senzorna igra povezuje nervne puteve u mozgu, stvarajući sinapse. Veći broj sinapsi omogućava detetu da sa lakoćom obavlja kompleksnije zadatke. Takođe podstiče jezički i kognitivni razvoj, finu i krupnu motoriku, rešavanje problema i socijalnu interakciju.
Dogode se tako, svakog prestupnog života, neke velike ljubavi. One koje vas menjaju iz korena. Koje bude najbolje u vama. Koje bude najgore u vama. One od kojih nekada pokušate da pobegnete, ali one ostanu pokraj vas. One koje vas nateraju da rastete. One koje su uvek tu. Koje vas sačekaju kada niste baš svoji i koje vas puste da odete i vratite se bolji. One zbog kojih se selite u druge gradove. Zbog kojih menjate pogled na prošle ljubavi, za koje ste verovali da su najveće. One zbog kojih zalazite u najtamnije delove svog bića i borite se sa vlastitim demonima, jer želite da budete bolji sebi, pa samim tim i njemu.
1. Šetnja
Uvek je dobra ideja da izaći sa detetom napolje i to bi trebalo da bude deo dnevne rutine. Bez obzira na temperaturu i vremenske uslove, deci je neophodno da izađu napolje, pa makar na 15 minuta. Dok se šetate, možete da pratite svoje dete i posmatrate svet njegovim očima. Bez žurbe, gledanja u telefon i drugih ometanja. Osmotrite šta vas okružujte, opišite detetu šta vidite. Imenujte objekte, životinje, insekte, vrste drveća i cveća. Osetite mirise, vetar, sunce. Gledajte u nebo, posmatrajte oblake i njihove oblike. Uživajte u trenutku.
Tata je ona osoba koja voli mamu najviše na svetu. Kome je baš ona najbolja osoba da bude mama njegovom detetu. Nju bira od svih žena na ovom svetu i poverava joj ono najvrednije, svoje dete.
Ono što ćete danas najčešće čuti od žena koje su se nedavno porodile je da ih je porodio taj i taj doktor. A zapravo bi trebalo da žena rađa svoje dete, a ne da je doktor porađa.
Praksa je da se porođaji zakazuju. Bilo da je vaginalni ili carskim rezom. Bebe koje još uvek nisu spremne da dođu na ovaj svet se operativnim putem izvlače iz sigurnosti majčinog stomaka ili se indukuju porođaji, gde se lekovima izaziva porođaj.
Prethodnog vikenda je održan 3. Festival roditeljstva novog doba. Imala sam prilike da prisustvujem na svakom od njih i moram reći da je to jedan od najcelovitijih događaja, kada je reč o novim saznanjima o roditeljstvu.
Kada roditelji treba da urade nešto bez da ih deca ometaju, većina njih postavi dete ispred televizora ili kompjutera ili im da u ruke tablet ili pametni telefon. Neretko se bebama kupuje tablet za prvi rođendan. Deca vrlo brzo nauče kako da koriste tehnologiju. Okolini to deluje kao da je to nešto dobro i kako im je dete super pametno. A zapravo, to uglavnom znači da to isto dete, savršeno zna da pušta videe na You Tube-u, menja kanale na TV-u, (za šta, priznaćete, nije potrebna neka preterana pamet), zapravo ne ume da drži olovku, ima problema sa pažnjom, ne priča dovoljno za svoj uzrast, razdražljivo je i slično. Stručnjaci svakodnevno pokušavaju da objasne zašto je izlaganje ekranima štetno za bebe, decu, pa i odrasle.
Uspavljivanje deteta često ume da bude izazovno, naporno i iscrpljujuće. Neka deca traže blizinu roditelja dok ne utonu u san. A to može da potraje i satima. Još kada to pomnožite sa nekoliko uspavljivanja u toku dana, dobijate zbir sati o kojima razmišljate kako ste mogli da ih provedete radeći nešto što ne stižete nikako, jer kada dete konačno zaspi, ne preostaje vam ništa drugo, već i da se sami sručite pravo u krevet, tako iscrpljeni nakon uspavljivanja.
Iako je manje poznata od Montesori pedagogije, Valdorf pedagogija se fokusira na holistički razvoj deteta. Program rada Valdorf škola podrazumeva umetnički, praktični i intelektualni sadržaj i fokusira se na socijalne veštine kao i duhovne vrednosti. Filozof Rudolf Štajner (Rudolf Steiner) je začetnik ove filozofije obrazovanja. 1919. godine je otvorena prva škola u Nemačkoj.
Štajner je verovao da deca najbolje uče onda kada su ohrabrena da koriste svoju maštu. Zalagao se da obrazovanje treba da podrazumeva psihički, bihejvioralni, emotivni, kognitivni, socijalni i duhovni aspekt svakog deteta ponaosob.