Jovana Budima

It takes a village to raise a child
dečiji razvoj

Intelektualni razvoj deteta

By on February 7, 2019

Postoje različite vrste inteligencije. Razne teorije navode nekoliko tipova. IQ testovi mere sposobnost linearnog procesuiranja i imaju jedno ispravno rešenje, naziva se konvergentno i čini ga uzročno posledična veza. Za snalaženje u životu nam je potrebna sposobnost sagledavanja i rešavanja divergentnih problema i uključivanje paralelnog, emocionalnog procesuiranja. EQ-emocionalna inteligencija, nalazi se u desnom mozgu, dok se IQ nalazi u levom. Izvršne funkcije i samoregulacija su rezultat razvoja mozga.

Šta su izvršne funkcije?

  • Radna memorija – sposobnost da se u umu zadrži više informacija duže vreme i da se one kombinuju.
  • Sposobnost da vladamo svojim impulsima – odoljevanje porivima, starim navikama, distrakcijama, zadržavanje fokusa na onome što se radi, zastati i razmisliti pre delovanja.
  • Mentalna fleksibilnost – akomodacija na promenu okolnosti, prioritete i drugačije perspektive od očekujućih.
  • Sposobnost sagledavanja i rešavanja kompleksnih problema.

 

U prve tri godine života deteta, mozak ima slabiju sposobnost za kontrolu impulsa, poriva i emocija. Deca se slabije prilagođavaju promeni situacija. Teško im pada promena rutine kao i ustaljenost obavljanja nekih aktivnosti, pa burno reaguju u tim trenucima. Deca su privremeno opsesivno kompulsivna u nekim svojim ponašanjima. Radna memorija im je slabija, tako da vrlo lako i brzo zaboravljaju ono što im kažemo, a mi se nerviramo zbog toga, jer sve moramo sto puta da ponovimo i opet ne slušaju. A njima zapravo mozak nije dovoljno razvijen da zapamte prethodna uputstva koja smo im dali. Takođe, nemaju razvijenu uzročno posledničnu vezu, tako da ne znaju šta će se desiti nakon što nesto urade i potrebno je da vežbaju i uče upravo to. Zato će mnogo puta uraditi ono što ste im rekli da ne smeju. Jer iz našeg NE neće ništa naučiti. Mozak će memorisati tek onda kada nešto dovoljno puta ponove, nakon što se posle treće godine uopšte razvije spsobnost za shvatanje uzroka i posledice. A odrasli takva ponašanja okarakterišu kao loša i bezobrazna, kažnjavaju decu i stavljaju zabranu na učenje i otkrivanje sveta. Gde dete vremenom, jedino što dobije je informacija da je pokušaj učenja negativno iskustvo. Što se kasnije odražava želju za učenjem uopste, kao i na sposobnost za isto.

Sva ova ponašanja su legitimna i nedostatak su razvijenosti izvršnih funkcija. Deca nisu rođena sa ovim funkcijama, potrebni su vreme i uslovi za njihov razvoj. Geni nam daju neke nacrte po kojima se one razvijaju, tj. potencijal za njihov razvoj. Sve ostalo zavisi od okoline i interakcije sa najbližima, kao i uslova u kojima dete živi.

Izvršne funkcije su rezultat razvijenosti mozga, tj. njegovog prefrontalnog dela i umreženosti neurona, koji se ostvaruju u ranom periodu detetovog života. One će se najviše razvijati do 6. godine, a nakon toga brusiti. Razvijenost izvršnih funkcija je temelj kognitivnog i socijalnog razvoja deteta, čemu naravno prethodi dobar emotivni razvoj. On je preduslov za razvoj svih ljudskih funkcija i ostvaruje se samo kroz dobru povezanost sa roditeljima, prvobitno mamom, tako što se ispunjavaju detetove primarne potrebe, emotivno reguliše dete, sve dok samostalno ne bude sposobno za to i pruza bazična sigurnost, da je neko uvek tu za dete i pomaže mu se da stvara dobru sliku o sebi, jednom rečju, dete se posloži kako treba, uz našu pomoć.

Deci su potrebni roditelji koji ih prihvataju u periodu kada su potpuno zavisni o njih i polako ih vode ka samostalnosti i koji ne očekuju da su napredniji nego što jesu, niti ih tretiraju manje sposobnim nego što jesu. Ona ne razvijaju sama od sebe svoju kontrolu impulsa, sposobnost za držanje pažnje, pamćenje informacija. Dete koje ima emotivne ispadne, ne uspeva da izvrši zadatke, lako gubi fokus, ne radi to namerno, niti je loše zbog toga. Njegov mozak se jednostavno još uvek nije razvio, u meri u kojoj je to potrebno, da bi ono umelo sve nabrojano, a to se nije dogodilo jer nije imalo uslove za razvoj istih.

Kažnjavanje deteta za legitimne nesposobnosti je potpuno besmisleno i kontraproduktivno.

Naša dužnost je da znamo koliki su kapaciteti deteta u određenom uzrastu i da u skladu sa time, od njih očekujemo izvršavanje određenih radnji i usmeravamo ih i učimo.

Razvijene izvršne funkcije su preduslov za funkcionisanje deteta u školi, da uči, radi domaće zadatke, planira i usvaja znanje. Što znači da su radna memorija, samokontrola i sposobnost fokusiranja, mentalna fleksibilnost, ono što omogućava detetu da sve što škola zahteva od njega, a ne znanje pisanja i računanja, oni mu neće omogućiti ove sposobnosti. Bez dobro razvijenih izvršnih funkcija, dete ne može da se fokusira na zadatke, ne može da odoleva porivima i impulsima, što dovodi do toga da ga etiketiraju kao lošeg đaka i neposlušnog, a ono zapravo nije za to krivo.

Rano učenje brojeva, matematike, pisanja i slično, učiniće da deca savladaju te veštine vrlo rano. Ali ono što je glavno pitanje je, koliko je učenje svega toga usporilo razvoj izvršnih funkcija, za čiji razvoj je potrebno nešto drugo.

Na koji način se one razvijaju? Prvi uslov je emocionalna stabilnost deteta o kojoj sam pisala iznad. A drugi uslov je ispunjavajuće i kreativno igranje. Dečiji mozak treba dovoljno iskustva ispunjavajućeg igranja, koje je prirodni način razvoja potencijala mozga, svih sposobnosti ljudskih bića.

O igri kao preduslovu za razvoj mozga, pisaću u narednom tekstu.

* Saznanja o ovoj temi, na ovaj način, dobila sam nakon završenog programa Roditeljstvo i rani razvoj, Centra prirodno roditeljstvo, koji vodi Tomislav Kuljiš. Koji uvek i svima najtoplije preporučujem, kao nešto što daje uvide u znanja na najbolji i najjednostavniji način.

 

 

 

 

 

 

Continue Reading

Roditeljstvo

Kada alergija na hranu nije bauk

By on November 22, 2018

Sećam se dana kada sam svojoj bebi uvela jogurt u ishranu. Imala je 8 meseci, onoliko koliko je pisalo u svim tabelama kada je reč o uvođenju mlečnih proizvoda. Ona je do tada sisala, u porodilištu je dohranjivana i par prvih dana kod kuće, tako da sam mislila da neće biti nikakvih problema. Ali nisam bila u pravu. Odreagovala je osipom po čitavom telu. Vrlo brzo smo dobili uput za alergologa, nakon što se isti scenario ponovio nekoliko puta nakon kontakta sa jogurtom. Na testu bockanja je nađena alergija na kravlje mleko i jaja, kao i  na grinje, a nekoliko meseci kasnije i na pšenično brašno.

Ono što roditeljima prvo prođe kroz glavu u ovakvoj situaciji, kada se radi o namirnicama koje su vrlo zastupljene u ishrani, je pitanje: “Šta će dete moći da jede i kako ćemo prilagoditi porodični jelovnik?” Mislim da je taj prvobitni šok normalno stanje, posebno u porodicama gde skoro svako jelo sadrži mleko, jaja i psenično brašno.

Ono što sam naravno počela da radim je da se edukujem o drugim načinima ishrane, kombinovanju namirnica, tražila recepte, između ostalog veganske i one koji u sebi ne sadrže pšenicu. Moram priznati da je ovo bio pravi izazov za mene, jer nisam znala mnogo o drugačijoj ishrani od one na koju sam navikla. Iščitavala sam deklaracije u prodavnicama, tražeći nešto što ipak možemo da kupimo povremeno. Morala sam da planiram svaki njen obrok, da unapred smišljam šta će jesti, spremam, pakujem za poneti ako planiramo da idemo negde.

Sve to se u početku može učiniti komplikovanim. Ali vrlo brzo se naviknete i to postane deo svakodnevnice iz koga proizilaze razni benefiti.  Kako biste sebi olakšali svakodnevnicu, počinjete da se hranite slično kao dete koje je alergično, samim tim, menjate svoje navike i one postaju zdravije. Kako je manje industrijske hrane koju dete sme da jede i primorani ste da spremate mnogo više, dete sa alegijama se zdravije hrani. Alergija na mleko podrazumeva da ne smeju da se jedu

čokolada i razni slatkiši, što je svakako dobro za dete, jer kasnije uvodite veštačke šećere, što povoljno utiče na detetov razvoj. Tako da, ako se nađete u sličnoj situaciji, a takvih je u današnje vreme sve više, sve je više alergija na hranu kod male dece, pokušajte da sagledate pozitivnu stranu cele te situacije.

Često se dešava da je roditeljima jako teško zbog činjenice da vrlo malo dete ne sme da jede slatkiše zbog alergije. Kod nas je bilo baš obrnuto, bili smo jako srećni zbog toga, jer je to značilo da niko drugi neće smeti ni krišom da joj daje. Mala deca ne bi trebalo do treće godine, zbog razvoja mozga i imuniteta, da jedu slatkiše. U inostranstvu je to potpuno normlano, sećam se i da mi je mama rekla da je tako bilo i kad smo sestra i ja bile male, a kod nas danas, bebe jedu sve i svašta…

Ono što bih posebno želela da istaknem je dojenje. Znam da postoje zamenska veštačka mleka za alergičnu decu, ali to su veštačka mleka. Dojenje je u našem slučaju bilo od presudnog značaja za zdravlje mog deteta, staž je bio dve godine i nikada nije imala problema ni sa sekretom iz nosa, ni sa bronhitisom, što je vrlo često slučaj kod alergične dece. I ono što je najbitnije, te dve godine nisam uopšte razmišljala o tome što ne sme mlečne proizvode, dobijala je moje mleko, koje je svakako najzdravija varijanta.

Moja beba je odmah u porodilištu otekla i dobila ekceme i osip od dohrane. Nažalost, niko od lekara nije prepoznao to kao reakciju na formulu i mi smo iz porodilišta izašle sa preporukom da je dohranjujem… Srećom, nisam to dugo slušala, svega par dana i prestali smo da je koristimo. Pitanje je šta bi bilo da smo nastavili… Tek kasnije, kada je potvrđena alergija i kada sam doktorki pokazala slike iz porodilišta, shvatili smo šta se desilo. Tako da, obratite pažnju i na ovakve simptome, jer nisu retkost.

Namirnice koje danas jedemo su daleko lošijeg kvalietata nego ranije, posebno ove na koje se najčešće javljaju alergije. Tako da je odlaganje unošenja istih zbog alergija zapravo dobra stvar za zdravlje vašeg deteta. Volela bih isto i da skrenem pažnju na obazrivost kod uvođenja namirnica u ishranu, slušajte preporuke i savete, nemojte davati ranije. Možda se vašem detetu neće ništa desiti, a možda baš hoće. Zašto rizikovati zdravlje deteta? I ukoliko primetite neku reakciju, idite kod lekara i insistirajte da se dete testira. Iako se alergije na hranu prerastu, moje dete je sa dve i po godine preraslo i sada jede normalno sve, to nije razlog da se čeka sa testiranjem. Organizam deteta koje je alergično se bori stalno sa alergenima koje unosi. Bolje je sačekati da preraste, ali za to vreme ga držati “čistim” od namirnica koje mu smetaju, kako bi se izbeglo nepotrebno opterećivanje, koje posle može da se odrazi na imumitet ili razvoj nekih drugih alergija, npr. respiratornih ili slično.

Napisaću vam spisak stranica i sajtova na kojima sam pronalazila recepte, kako bih olakšala onima kojima je potrebna inspiracija za kuvanje. Istakla bih grupu Zdrava hrana za naše bebe koja se nalazi na Facebook-u. Tu sam naučila najviše o ishrani beba i pre otkrivanja alergije. O tome kako se namirnice uvode u ishranu beba i kada, kako se kombinuju, koje su zdrave, a koje ne, kako se potapaju i spremaju žitarice, kao i o tome kako se menjaju jaja u receptima, koje vrste mleka postoje i kako mogu i kod kuće da se spremaju. Tako da je od mene najtoplija preporuka za njih. Na Hrono kuhinja sajtu sam pronalazila recepte za peciva i hlebove, na sajtu Alergija i ja vrlo korisne savete. Knjiga Moj prvi zalogaj je nešto što je obavezno pročitati pre uvođenja čvrste hrane, na Instagramu sam pronašla sjajne stranice kao što: bebinjamnjam, ignjatovamama, veselizalogaji, mali_hukac, a verujem da ima još nekih za koje ne znam, gde možete pronaći odlične ideje, čak i vrlo zanimljive i kreativne.

Continue Reading

Roditeljstvo

Dojenje

By on August 30, 2018

Pišem vam poduži tekst o dojenju. Ono što odmah u startu želim da vam kažem to je da se u njemu ne radi o “(ne)osudjivanju” bilo koga, “(ne)davanju” podrške i “(ne)isključivosti u stavovima. Ovo je tekst koji smo moja draga @_momsters_ Sara i ja sastavile i u njega unele sve ono što smo tokom svog (malo dužeg) dojenačkog “staža” naučile kroz učenja onih koji su svoju struku posvetili tome. Ovo su činjenice koje su “prosta fiziologija”. Obe pratimo razna izlaganja i istraživanja na ovu temu i posećujemo dešavanja na kojima se o ovoj temi priča. Ne slažemo se da se oko čina dojenja ispredaju razne komplikovane priče jer je to stvar prirodom uređena i samim tim vrlo jednostavna ukoliko pratimo sebe i svoju bebu. Da, mnogo je lakše u teoriji nego u praksi. Ali praksa inače ne znači mnogo, ukoliko nema znanja. Da, nije lako u početku. Nimalo. Posebno ako ste mama po prvi put i ne znate šta vas je snašlo. Ali svaka promena zahteva i poteškoće na putu koje se mogu savladati, a naš saveznik u tome je znanje, upornost i naša beba.
Ovo nije tekst o našem iskustvu, jer je manje važno od ovoga što smo pisale, ali vam možemo reći da nam je obema početak bio težak. Meni lično je taj period potrajao bas. Imala sam tu sreću da mi @mamapopins021 bude podrška i rame za kukanje i pomoć. Sada i mentorka na putu da naučim što više o dojenju i širim pomoć dalje. Moram da spomenem i @mamaizmagareceklupe koja savetuje o dojenju takođe. Da, grešila sam i to je ok, ali bi bilo mnogo bolje da sam tada znala ono što sada znam i da sam savet tražila od onih od kojih treba (savetnici za dojenje) jer bih mnoge poteškoće izbegla. Mnoge stvari bih sledeći put drugačije. U narednim redovima smo napravile mix svega toga i ovo smo napisale i objavljujemo samo iz razloga da nekoj od vas možda pomogne na vašem putovanju zvanom “dojenje”.

Continue Reading

Roditeljstvo

Jačanje veze sa detetom

By on August 10, 2018

Povezanost sa decom je osnova našeg odnosa sa njima. Kvalitet odnosa zavisi od toga koliko u njega ulažemo. U ranom uzrastu je postavljanje ovih temelja ulog za čitav detetov i naš život. Sva žrtva koju je potrebno da u početku uložimo, kasnije postaje nešto što biramo i što nam olakšava svakodnevnicu.

Continue Reading

Kreativnost na delu

Pametna tabla-uradi sam

By on July 14, 2018

Čulna (senzorna) igra podrazumeva bilo kakvu aktivnost koja stimuliše čula vašeg deteta.  To su dodir, miris, ukus, vid i sluh.

Senzorna igra povezuje nervne puteve u mozgu, stvarajući sinapse. Veći broj sinapsi omogućava detetu da sa lakoćom obavlja kompleksnije zadatke. Takođe podstiče jezički i kognitivni razvoj, finu i krupnu motoriku, rešavanje problema i socijalnu interakciju.

Continue Reading

Moj kutak

Moja tvrđava

By on July 7, 2018

Dogode se tako, svakog prestupnog života, neke velike ljubavi. One koje vas menjaju iz korena. Koje bude najbolje u vama. Koje bude najgore u vama. One od kojih nekada pokušate da pobegnete, ali one ostanu pokraj vas. One koje vas nateraju da rastete. One koje su uvek tu. Koje vas sačekaju kada niste baš svoji i koje vas puste da odete i vratite se bolji. One zbog kojih se selite u druge gradove. Zbog kojih menjate pogled na prošle ljubavi, za koje ste verovali da su najveće. One zbog kojih zalazite u najtamnije delove svog bića i borite se sa vlastitim demonima, jer želite da budete bolji sebi, pa samim tim i njemu.

Continue Reading

Roditeljstvo

Povezujuće aktivnosti za decu i roditelje

By on June 6, 2018

1.  Šetnja  

Uvek je dobra ideja da izaći sa detetom napolje i to bi trebalo da bude deo dnevne rutine. Bez obzira na temperaturu i vremenske uslove, deci je neophodno da izađu napolje, pa makar na 15 minuta. Dok se šetate, možete da pratite svoje dete i posmatrate svet njegovim očima. Bez žurbe, gledanja u telefon i drugih ometanja. Osmotrite šta vas okružujte, opišite detetu šta vidite. Imenujte objekte, životinje, insekte, vrste drveća i cveća. Osetite mirise, vetar, sunce. Gledajte u nebo, posmatrajte oblake i njihove oblike. Uživajte u trenutku.

Continue Reading

Roditeljstvo

Ko je tata?

By on May 15, 2018

Tata je ona osoba koja voli mamu najviše na svetu. Kome je baš ona najbolja osoba da bude mama njegovom detetu. Nju bira od svih žena na ovom svetu i poverava joj ono najvrednije, svoje dete.

Continue Reading

Roditeljstvo

Prirodni porođaj-mit ili stvarnost

By on April 22, 2018

Ono što ćete danas najčešće čuti od žena koje su se nedavno porodile je da ih je porodio taj i taj doktor. A zapravo bi trebalo da žena rađa svoje dete, a ne da je doktor porađa.

Praksa je da se porođaji zakazuju. Bilo da je vaginalni ili carskim rezom. Bebe koje još uvek nisu spremne da dođu na ovaj svet se operativnim putem izvlače iz sigurnosti majčinog stomaka ili se indukuju porođaji, gde se lekovima izaziva porođaj.

Continue Reading

Roditeljstvo

Roditelji su kreatori budućnosti

By on March 6, 2018

Prethodnog vikenda je održan 3. Festival roditeljstva novog doba. Imala sam prilike da prisustvujem na svakom od njih i moram reći da je to jedan od najcelovitijih događaja, kada je reč o novim saznanjima o roditeljstvu.

Continue Reading

%d bloggers like this: