dečiji razvoj

Slobodna igra-preduslov intelektualnog razvoja

By on October 17, 2019

Odrasli obično doživljavaju dečiju igru kao nešto čime se dete okupira kako mu ne bi bilo dosadno, dok ne počne ozbiljnije da uči. Kada razmišljamo o dečijem igranju, fokusiramo se na to čega se dete igra, a zapravo bi trebalo da razmišljamo o tome kako se dete oseća dok se igra.

Igra je najozbiljniji posao koji dete može da radi.

Igra je način na koji se razvijaju najvažnije sposobnosti.

Slobodna igra je igra bez nametanja, ona nema strukture, ispunjava dete iznutra i čini ga radosnim. Dolazi iznutra, spontano, bez svrhe, i omogućava detetu da slobodno bira kako želi da se igra.

U životinjskom svetu se jasno može videti kako mladunčad kroz igru vežbaju sve veštine koje su im potrebne za život i preživljavanje.

Tipovi igranja:

  • istraživačko igranje
  • konstruktivno igranje-pravljenje nečega
  • igre pretvaranja
  • igre sa pravilima.

 

Igranjem deca uče kako da rešavaju probleme. Napor koji tada ulažu povezuje neurone u mozgu, koji se razvija tako da može da rešava probleme kasnije u životu. U ranom detinjstvu, mozak dece je najpodložniji formiranju (najlpastičniji). Ako se propusti taj senzitivni period, mozak kasnije neće moći da se formira na način na koji je mogao. Suprotno uveravanju mnogih, deca u ranom uzrastu treba da se igraju što više. Do nedavno se smatralo da je za razvoj mozga potrebna spoljašnja stimulacija. Danas se zna da se samo deo neurona tako razvija, a da se najveći deo mozga umrežuje iznutra, rešavajući probleme kroz igru, u stanju fokusiranosti. Stanje uma u igri aktivira  neurone i povezuje ih. Igra izgrađuje mozak za kasnije akademsko učenje.

Slobodna igra razvija izvršne funkcije. O njima sam detaljno pisala u prethodnom tekstu, pa možete detaljno pročitati ovde.

Šta su izvršne funkcije?

  • Radna memorija – sposobnost da se u umu zadrži više informacija duže vreme i da se one kombinuju.
  • Sposobnost da vladamo svojim impulsima – odoljevanje porivima, starim navikama, distrakcijama, zadržavanje fokusa na onome što se radi, zastati i razmisliti pre delovanja.
  • Mentalna fleksibilnost – akomodacija na promenu okolnosti, prioritete i drugačije perspektive od očekujućih.
  • Sposobnost sagledavanja i rešavanja kompleksnih problema.

 

U svetu gde tehnologija zamenjuje ljude na raznim poljima, neophodno je da pomognemo deci da razviju sposobnosti koje će im sutra omogućiti da se bave poslovima koji nisu tako lako zamenjivi. A izvršne funkcije služe upravo tome.

Mozak se razvija i umrežava kroz iskustva imaginacije, rešavanja spoljašnjih problema kroz igru, stanja posebnog fokusa, koji se dešava kada dete nešto otkriva. Na taj način se razvijaju programi, koji se posle koriste za rešavanje drugih problema, koji donose uspeh u školi i životu.

Uslov ispunjavajućeg i kreativnog igranja je sigurna povezanost deteta. Onda kada se dete oseća sigurno u attachment-u, može bezbrižno da se igra i razvija. Tada se aktivira enegrija za igranje kroz koju dete izranja, otkriva sebe, razvija mozak i sazreva.  Ona deca koja  nisu ostvarila sigurnu povezanost, uvek će strepiti za odnos sa roditeljima, zabrinuta da li imaju kontakt sa njima i u potrazi za njihovom pažnjom. Da li su dovoljno viđena i primećena.

Istinsko igranje formira lične granice i osećaj sebe, prepoznaju se talenti i interesi koji sutra mogu postati ispunjavajuće aktivnosti za ceo život. Stvara se osećaj lične moći, integrativni razvojni procesi se ubrzavaju.

Igra je za dete način na koji ono izražava sebe, njegov jezik, mesto gde se razvija detetova ličnost. Ona je pravi put da izrazimo sebe i upoznamo se sa emocijama.

Igra dolazi iznutra, slobodna je od straha, zabrinutosti i nesigurnosti. Prava igra je ekspresivna i podrazumeva istraživanje. Igra je mesto gde se događa kreativnost.

Razlika između igre i rada:

U igri nas pokreće sama aktivnost, fokus je na njoj, zabava i ispunjenje su već tu.

U radu je cilj na rezultatu, orijentacija na postignutom cilju, zadovoljstvo će doći tek kasnije, kroz rezultat rada (kada nešto završimo, dobijemo platu, itd.) Deca su spremna za akademsko učenje onda kada su spremna da funkcionišu po principu rada. Da uče, sede na časovima, bez trenutnog ispunjenja koje im zabava pruža, i čekaju ocenu kao krajnji rezultat. Da odlože zadovoljstvo koje kod igranja osećaju trenutno.

Često se za decu kaže da su nezrela za školu, da nemaju pažnje… Takvoj deci je samo potrebno malo vremena dok se mozak ne razvije da može da funkcioniše po sistemu rada. A ona često već budu etiketirana kao loši đaci. Ta deca kasnije ne budu srećna ni na svojim poslovima. Kao i mnogi ljudi, koji su kao deca, prerano naterani da funkcionišu po principu rada, koji se nisu dovoljno igrali i naučili da uživaju u samom procesu. Jer upravo dovoljno iskustva istinskog igranja, omogućava razvoj prefrontalnog dela mozga, što daje sposobnost detetu da bude uporno u radu i istrajno, da može da odgodi zadovoljstvo.

Što kasnije počnemo sa  učenjem po sistemu rada, to bolje. Deca se najbolje pripremaju za akademsko učenje kroz iskustvo slobodne igre. A ne kroz rano podučavanje. Urađeno je veliko israživanje među školskom decom koja su išla u različite vrtiće. 50 vrtića su funkcionisala po principu slobodne igre, a drugih 50 po principu ranog podučavanja. Deca koja su se u vrtićima igrala, bila su daleko intelektualno naprednija od onih koji su učili. Druga deca su samo znala mnogo više činjenica. (1)

Kroz igru se razvijaju sposobnosti za rešavanje dve vrste problema:

konvergentni – postoji jedno ispravno rešenje,

divergentni – imaju više mogućih rešenja.

Kako ubijamo dečiju igru?

Uobičajenim metodama vaspitavanja, koje funkcionišu u okvirima odraslih ljudi, gde se očekuje od dece da znaju kako da funkcionišu po principu uzroka i posledice, motivisanje nagradom ili kaznom, posticanjem cilja kroz rad. Igra je ovde idealan način da decu pokrenemo da nešto urade. Pretvarajući aktivnosti u igru, prilagođavamo se detetovim kapacitetima i time činimo najviše za njih i za sebe.

Društveni sistem nameće deci da što ranije počinju da uče. Trebalo bi da deci ne stvaramo dodatni pritisak, koji im je već nametnut. Ne dozvoliti da pojedinci koji rade sa decom utiču na vas kao roditelje, ukoliko želite da vaše dete slobodno odrasta.

Televizijom i ostalim uređajima koji jako stimulišu detetom mozak i time decu ostavljaju nesposobnom da se sama zabavljaju onda kada im je dosadno. Bude emocije za koje je deci potrebno da ih neko vidi kako bi se integrisale,a prilikom gledanja u TV, to se ne dešava. Takođe, uskraćuju detetu vreme za igru. Nijedno dete nije samo naviklo da gleda u TV, tablet ili mobilni telefon. Neko mu ih je dao u ruke. Više o štetnosti ekrana u ranom uzrastu, možete da pročitate ovde.

Manjak kreativnog igranja, deca nisu napolju kao što su nekad bila, ljudi imaju manje vremena da se druže, deca gledaju TV i imitiraju ono što vide tamo.

Dodatne aktivnosti na koje vodimo decu svakodnevno, koje deca samo odrađuju, bez uživanja u njima, u svom najranijem uzrastu. Iz ovog razloga, u mojoj školi engleskog jezika se deca igraju. I uče kroz igru. I najbitnije nam je da deca uživaju na časovima. Iako nas to “košta” broja poilaznika, jer roditelji očekuju da deca rade kao u običnim školama. A upravo, na ovaj način, deca koja godinama dolaze kod nas, to rade sa uživanjem i jako dobro nauče ono što su zavolela. Potrebno je samo malo više strpljenja da bi se rezltati naučenog videli. Sve ovo o čemu pišem sam potvrdila u svojoj višegodišnjoj praksi u radu sa decom.

Rešavamo detetovu dosadu. Dosada je neprijatna emocija, koja vrlo brzo prerasta u nešto spektakularno, a to je kreativni naboj. Da nešto uradimo, napravimo, rešimo. Pustite decu da se dosađuju. Ali budite oprezni kada vas dete zove da se igrate sa njim, kako bi bilo u kontaktu sa vama, kako biste se družili. Tada se potrudite da mu to ispunite.

 

Reference: 1. www.house.leg.state.mn.us › …PDF
Web results
CRisisin the KinDeRgARten – Minnesota House of Representatives

*većinu napisanog ovde sam čula na predavanju Tomislava Kuljiša o ovoj temi

 

 

 

 

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

dečiji razvoj

Intelektualni razvoj deteta

By on February 7, 2019

Postoje različite vrste inteligencije. Razne teorije navode nekoliko tipova. IQ testovi mere sposobnost linearnog procesuiranja i imaju jedno ispravno rešenje, naziva se konvergentno i čini ga uzročno posledična veza. Za snalaženje u životu nam je potrebna sposobnost sagledavanja i rešavanja divergentnih problema i uključivanje paralelnog, emocionalnog procesuiranja. EQ-emocionalna inteligencija, nalazi se u desnom mozgu, dok se IQ nalazi u levom. Izvršne funkcije i samoregulacija su rezultat razvoja mozga.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Kada alergija na hranu nije bauk

By on November 22, 2018

Sećam se dana kada sam svojoj bebi uvela jogurt u ishranu. Imala je 8 meseci, onoliko koliko je pisalo u svim tabelama kada je reč o uvođenju mlečnih proizvoda. Ona je do tada sisala, u porodilištu je dohranjivana i par prvih dana kod kuće, tako da sam mislila da neće biti nikakvih problema. Ali nisam bila u pravu. Odreagovala je osipom po čitavom telu. Vrlo brzo smo dobili uput za alergologa, nakon što se isti scenario ponovio nekoliko puta nakon kontakta sa jogurtom. Na testu bockanja je nađena alergija na kravlje mleko i jaja, kao i  na grinje, a nekoliko meseci kasnije i na pšenično brašno.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Dojenje

By on August 30, 2018

Pišem vam poduži tekst o dojenju. Ono što odmah u startu želim da vam kažem to je da se u njemu ne radi o “(ne)osudjivanju” bilo koga, “(ne)davanju” podrške i “(ne)isključivosti u stavovima. Ovo je tekst koji smo moja draga @_momsters_ Sara i ja sastavile i u njega unele sve ono što smo tokom svog (malo dužeg) dojenačkog “staža” naučile kroz učenja onih koji su svoju struku posvetili tome. Ovo su činjenice koje su “prosta fiziologija”. Obe pratimo razna izlaganja i istraživanja na ovu temu i posećujemo dešavanja na kojima se o ovoj temi priča. Ne slažemo se da se oko čina dojenja ispredaju razne komplikovane priče jer je to stvar prirodom uređena i samim tim vrlo jednostavna ukoliko pratimo sebe i svoju bebu. Da, mnogo je lakše u teoriji nego u praksi. Ali praksa inače ne znači mnogo, ukoliko nema znanja. Da, nije lako u početku. Nimalo. Posebno ako ste mama po prvi put i ne znate šta vas je snašlo. Ali svaka promena zahteva i poteškoće na putu koje se mogu savladati, a naš saveznik u tome je znanje, upornost i naša beba.
Ovo nije tekst o našem iskustvu, jer je manje važno od ovoga što smo pisale, ali vam možemo reći da nam je obema početak bio težak. Meni lično je taj period potrajao bas. Imala sam tu sreću da mi @mamapopins021 bude podrška i rame za kukanje i pomoć. Sada i mentorka na putu da naučim što više o dojenju i širim pomoć dalje. Moram da spomenem i @mamaizmagareceklupe koja savetuje o dojenju takođe. Da, grešila sam i to je ok, ali bi bilo mnogo bolje da sam tada znala ono što sada znam i da sam savet tražila od onih od kojih treba (savetnici za dojenje) jer bih mnoge poteškoće izbegla. Mnoge stvari bih sledeći put drugačije. U narednim redovima smo napravile mix svega toga i ovo smo napisale i objavljujemo samo iz razloga da nekoj od vas možda pomogne na vašem putovanju zvanom “dojenje”.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Jačanje veze sa detetom

By on August 10, 2018

Povezanost sa decom je osnova našeg odnosa sa njima. Kvalitet odnosa zavisi od toga koliko u njega ulažemo. U ranom uzrastu je postavljanje ovih temelja ulog za čitav detetov i naš život. Sva žrtva koju je potrebno da u početku uložimo, kasnije postaje nešto što biramo i što nam olakšava svakodnevnicu.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Kreativnost na delu

Pametna tabla-uradi sam

By on July 14, 2018

Čulna (senzorna) igra podrazumeva bilo kakvu aktivnost koja stimuliše čula vašeg deteta.  To su dodir, miris, ukus, vid i sluh.

Senzorna igra povezuje nervne puteve u mozgu, stvarajući sinapse. Veći broj sinapsi omogućava detetu da sa lakoćom obavlja kompleksnije zadatke. Takođe podstiče jezički i kognitivni razvoj, finu i krupnu motoriku, rešavanje problema i socijalnu interakciju.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Moj kutak

Moja tvrđava

By on July 7, 2018

Dogode se tako, svakog prestupnog života, neke velike ljubavi. One koje vas menjaju iz korena. Koje bude najbolje u vama. Koje bude najgore u vama. One od kojih nekada pokušate da pobegnete, ali one ostanu pokraj vas. One koje vas nateraju da rastete. One koje su uvek tu. Koje vas sačekaju kada niste baš svoji i koje vas puste da odete i vratite se bolji. One zbog kojih se selite u druge gradove. Zbog kojih menjate pogled na prošle ljubavi, za koje ste verovali da su najveće. One zbog kojih zalazite u najtamnije delove svog bića i borite se sa vlastitim demonima, jer želite da budete bolji sebi, pa samim tim i njemu.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Povezujuće aktivnosti za decu i roditelje

By on June 6, 2018

1.  Šetnja  

Uvek je dobra ideja da izaći sa detetom napolje i to bi trebalo da bude deo dnevne rutine. Bez obzira na temperaturu i vremenske uslove, deci je neophodno da izađu napolje, pa makar na 15 minuta. Dok se šetate, možete da pratite svoje dete i posmatrate svet njegovim očima. Bez žurbe, gledanja u telefon i drugih ometanja. Osmotrite šta vas okružujte, opišite detetu šta vidite. Imenujte objekte, životinje, insekte, vrste drveća i cveća. Osetite mirise, vetar, sunce. Gledajte u nebo, posmatrajte oblake i njihove oblike. Uživajte u trenutku.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Ko je tata?

By on May 15, 2018

Tata je ona osoba koja voli mamu najviše na svetu. Kome je baš ona najbolja osoba da bude mama njegovom detetu. Nju bira od svih žena na ovom svetu i poverava joj ono najvrednije, svoje dete.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Prirodni porođaj-mit ili stvarnost

By on April 22, 2018

Ono što ćete danas najčešće čuti od žena koje su se nedavno porodile je da ih je porodio taj i taj doktor. A zapravo bi trebalo da žena rađa svoje dete, a ne da je doktor porađa.

Praksa je da se porođaji zakazuju. Bilo da je vaginalni ili carskim rezom. Bebe koje još uvek nisu spremne da dođu na ovaj svet se operativnim putem izvlače iz sigurnosti majčinog stomaka ili se indukuju porođaji, gde se lekovima izaziva porođaj.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading