Sećam se dana kada sam svojoj bebi uvela jogurt u ishranu. Imala je 8 meseci, onoliko koliko je pisalo u svim tabelama kada je reč o uvođenju mlečnih proizvoda. Ona je do tada sisala, u porodilištu je dohranjivana i par prvih dana kod kuće, tako da sam mislila da neće biti nikakvih problema. Ali nisam bila u pravu. Odreagovala je osipom po čitavom telu. Vrlo brzo smo dobili uput za alergologa, nakon što se isti scenario ponovio nekoliko puta nakon kontakta sa jogurtom. Na testu bockanja je nađena alergija na kravlje mleko i jaja, kao i  na grinje, a nekoliko meseci kasnije i na pšenično brašno.

Ono što roditeljima prvo prođe kroz glavu u ovakvoj situaciji, kada se radi o namirnicama koje su vrlo zastupljene u ishrani, je pitanje: “Šta će dete moći da jede i kako ćemo prilagoditi porodični jelovnik?” Mislim da je taj prvobitni šok normalno stanje, posebno u porodicama gde skoro svako jelo sadrži mleko, jaja i psenično brašno.

Ono što sam naravno počela da radim je da se edukujem o drugim načinima ishrane, kombinovanju namirnica, tražila recepte, između ostalog veganske i one koji u sebi ne sadrže pšenicu. Moram priznati da je ovo bio pravi izazov za mene, jer nisam znala mnogo o drugačijoj ishrani od one na koju sam navikla. Iščitavala sam deklaracije u prodavnicama, tražeći nešto što ipak možemo da kupimo povremeno. Morala sam da planiram svaki njen obrok, da unapred smišljam šta će jesti, spremam, pakujem za poneti ako planiramo da idemo negde.

Sve to se u početku može učiniti komplikovanim. Ali vrlo brzo se naviknete i to postane deo svakodnevnice iz koga proizilaze razni benefiti.  Kako biste sebi olakšali svakodnevnicu, počinjete da se hranite slično kao dete koje je alergično, samim tim, menjate svoje navike i one postaju zdravije. Kako je manje industrijske hrane koju dete sme da jede i primorani ste da spremate mnogo više, dete sa alegijama se zdravije hrani. Alergija na mleko podrazumeva da ne smeju da se jedu

čokolada i razni slatkiši, što je svakako dobro za dete, jer kasnije uvodite veštačke šećere, što povoljno utiče na detetov razvoj. Tako da, ako se nađete u sličnoj situaciji, a takvih je u današnje vreme sve više, sve je više alergija na hranu kod male dece, pokušajte da sagledate pozitivnu stranu cele te situacije.

Često se dešava da je roditeljima jako teško zbog činjenice da vrlo malo dete ne sme da jede slatkiše zbog alergije. Kod nas je bilo baš obrnuto, bili smo jako srećni zbog toga, jer je to značilo da niko drugi neće smeti ni krišom da joj daje. Mala deca ne bi trebalo do treće godine, zbog razvoja mozga i imuniteta, da jedu slatkiše. U inostranstvu je to potpuno normlano, sećam se i da mi je mama rekla da je tako bilo i kad smo sestra i ja bile male, a kod nas danas, bebe jedu sve i svašta…

Ono što bih posebno želela da istaknem je dojenje. Znam da postoje zamenska veštačka mleka za alergičnu decu, ali to su veštačka mleka. Dojenje je u našem slučaju bilo od presudnog značaja za zdravlje mog deteta, staž je bio dve godine i nikada nije imala problema ni sa sekretom iz nosa, ni sa bronhitisom, što je vrlo često slučaj kod alergične dece. I ono što je najbitnije, te dve godine nisam uopšte razmišljala o tome što ne sme mlečne proizvode, dobijala je moje mleko, koje je svakako najzdravija varijanta.

Moja beba je odmah u porodilištu otekla i dobila ekceme i osip od dohrane. Nažalost, niko od lekara nije prepoznao to kao reakciju na formulu i mi smo iz porodilišta izašle sa preporukom da je dohranjujem… Srećom, nisam to dugo slušala, svega par dana i prestali smo da je koristimo. Pitanje je šta bi bilo da smo nastavili… Tek kasnije, kada je potvrđena alergija i kada sam doktorki pokazala slike iz porodilišta, shvatili smo šta se desilo. Tako da, obratite pažnju i na ovakve simptome, jer nisu retkost.

Namirnice koje danas jedemo su daleko lošijeg kvalietata nego ranije, posebno ove na koje se najčešće javljaju alergije. Tako da je odlaganje unošenja istih zbog alergija zapravo dobra stvar za zdravlje vašeg deteta. Volela bih isto i da skrenem pažnju na obazrivost kod uvođenja namirnica u ishranu, slušajte preporuke i savete, nemojte davati ranije. Možda se vašem detetu neće ništa desiti, a možda baš hoće. Zašto rizikovati zdravlje deteta? I ukoliko primetite neku reakciju, idite kod lekara i insistirajte da se dete testira. Iako se alergije na hranu prerastu, moje dete je sa dve i po godine preraslo i sada jede normalno sve, to nije razlog da se čeka sa testiranjem. Organizam deteta koje je alergično se bori stalno sa alergenima koje unosi. Bolje je sačekati da preraste, ali za to vreme ga držati “čistim” od namirnica koje mu smetaju, kako bi se izbeglo nepotrebno opterećivanje, koje posle može da se odrazi na imumitet ili razvoj nekih drugih alergija, npr. respiratornih ili slično.

Napisaću vam spisak stranica i sajtova na kojima sam pronalazila recepte, kako bih olakšala onima kojima je potrebna inspiracija za kuvanje. Istakla bih grupu Zdrava hrana za naše bebe koja se nalazi na Facebook-u. Tu sam naučila najviše o ishrani beba i pre otkrivanja alergije. O tome kako se namirnice uvode u ishranu beba i kada, kako se kombinuju, koje su zdrave, a koje ne, kako se potapaju i spremaju žitarice, kao i o tome kako se menjaju jaja u receptima, koje vrste mleka postoje i kako mogu i kod kuće da se spremaju. Tako da je od mene najtoplija preporuka za njih. Na Hrono kuhinja sajtu sam pronalazila recepte za peciva i hlebove, na sajtu Alergija i ja vrlo korisne savete. Knjiga Moj prvi zalogaj je nešto što je obavezno pročitati pre uvođenja čvrste hrane, na Instagramu sam pronašla sjajne stranice kao što: bebinjamnjam, ignjatovamama, veselizalogaji, mali_hukac, a verujem da ima još nekih za koje ne znam, gde možete pronaći odlične ideje, čak i vrlo zanimljive i kreativne.

Continue Reading