Roditeljstvo

Kada alergija na hranu nije bauk

By on November 22, 2018

Sećam se dana kada sam svojoj bebi uvela jogurt u ishranu. Imala je 8 meseci, onoliko koliko je pisalo u svim tabelama kada je reč o uvođenju mlečnih proizvoda. Ona je do tada sisala, u porodilištu je dohranjivana i par prvih dana kod kuće, tako da sam mislila da neće biti nikakvih problema. Ali nisam bila u pravu. Odreagovala je osipom po čitavom telu. Vrlo brzo smo dobili uput za alergologa, nakon što se isti scenario ponovio nekoliko puta nakon kontakta sa jogurtom. Na testu bockanja je nađena alergija na kravlje mleko i jaja, kao i  na grinje, a nekoliko meseci kasnije i na pšenično brašno.

Ono što roditeljima prvo prođe kroz glavu u ovakvoj situaciji, kada se radi o namirnicama koje su vrlo zastupljene u ishrani, je pitanje: “Šta će dete moći da jede i kako ćemo prilagoditi porodični jelovnik?” Mislim da je taj prvobitni šok normalno stanje, posebno u porodicama gde skoro svako jelo sadrži mleko, jaja i psenično brašno.

Ono što sam naravno počela da radim je da se edukujem o drugim načinima ishrane, kombinovanju namirnica, tražila recepte, između ostalog veganske i one koji u sebi ne sadrže pšenicu. Moram priznati da je ovo bio pravi izazov za mene, jer nisam znala mnogo o drugačijoj ishrani od one na koju sam navikla. Iščitavala sam deklaracije u prodavnicama, tražeći nešto što ipak možemo da kupimo povremeno. Morala sam da planiram svaki njen obrok, da unapred smišljam šta će jesti, spremam, pakujem za poneti ako planiramo da idemo negde.

Sve to se u početku može učiniti komplikovanim. Ali vrlo brzo se naviknete i to postane deo svakodnevnice iz koga proizilaze razni benefiti.  Kako biste sebi olakšali svakodnevnicu, počinjete da se hranite slično kao dete koje je alergično, samim tim, menjate svoje navike i one postaju zdravije. Kako je manje industrijske hrane koju dete sme da jede i primorani ste da spremate mnogo više, dete sa alegijama se zdravije hrani. Alergija na mleko podrazumeva da ne smeju da se jedu

čokolada i razni slatkiši, što je svakako dobro za dete, jer kasnije uvodite veštačke šećere, što povoljno utiče na detetov razvoj. Tako da, ako se nađete u sličnoj situaciji, a takvih je u današnje vreme sve više, sve je više alergija na hranu kod male dece, pokušajte da sagledate pozitivnu stranu cele te situacije.

Često se dešava da je roditeljima jako teško zbog činjenice da vrlo malo dete ne sme da jede slatkiše zbog alergije. Kod nas je bilo baš obrnuto, bili smo jako srećni zbog toga, jer je to značilo da niko drugi neće smeti ni krišom da joj daje. Mala deca ne bi trebalo do treće godine, zbog razvoja mozga i imuniteta, da jedu slatkiše. U inostranstvu je to potpuno normlano, sećam se i da mi je mama rekla da je tako bilo i kad smo sestra i ja bile male, a kod nas danas, bebe jedu sve i svašta…

Ono što bih posebno želela da istaknem je dojenje. Znam da postoje zamenska veštačka mleka za alergičnu decu, ali to su veštačka mleka. Dojenje je u našem slučaju bilo od presudnog značaja za zdravlje mog deteta, staž je bio dve godine i nikada nije imala problema ni sa sekretom iz nosa, ni sa bronhitisom, što je vrlo često slučaj kod alergične dece. I ono što je najbitnije, te dve godine nisam uopšte razmišljala o tome što ne sme mlečne proizvode, dobijala je moje mleko, koje je svakako najzdravija varijanta.

Moja beba je odmah u porodilištu otekla i dobila ekceme i osip od dohrane. Nažalost, niko od lekara nije prepoznao to kao reakciju na formulu i mi smo iz porodilišta izašle sa preporukom da je dohranjujem… Srećom, nisam to dugo slušala, svega par dana i prestali smo da je koristimo. Pitanje je šta bi bilo da smo nastavili… Tek kasnije, kada je potvrđena alergija i kada sam doktorki pokazala slike iz porodilišta, shvatili smo šta se desilo. Tako da, obratite pažnju i na ovakve simptome, jer nisu retkost.

Namirnice koje danas jedemo su daleko lošijeg kvalietata nego ranije, posebno ove na koje se najčešće javljaju alergije. Tako da je odlaganje unošenja istih zbog alergija zapravo dobra stvar za zdravlje vašeg deteta. Volela bih isto i da skrenem pažnju na obazrivost kod uvođenja namirnica u ishranu, slušajte preporuke i savete, nemojte davati ranije. Možda se vašem detetu neće ništa desiti, a možda baš hoće. Zašto rizikovati zdravlje deteta? I ukoliko primetite neku reakciju, idite kod lekara i insistirajte da se dete testira. Iako se alergije na hranu prerastu, moje dete je sa dve i po godine preraslo i sada jede normalno sve, to nije razlog da se čeka sa testiranjem. Organizam deteta koje je alergično se bori stalno sa alergenima koje unosi. Bolje je sačekati da preraste, ali za to vreme ga držati “čistim” od namirnica koje mu smetaju, kako bi se izbeglo nepotrebno opterećivanje, koje posle može da se odrazi na imumitet ili razvoj nekih drugih alergija, npr. respiratornih ili slično.

Napisaću vam spisak stranica i sajtova na kojima sam pronalazila recepte, kako bih olakšala onima kojima je potrebna inspiracija za kuvanje. Istakla bih grupu Zdrava hrana za naše bebe koja se nalazi na Facebook-u. Tu sam naučila najviše o ishrani beba i pre otkrivanja alergije. O tome kako se namirnice uvode u ishranu beba i kada, kako se kombinuju, koje su zdrave, a koje ne, kako se potapaju i spremaju žitarice, kao i o tome kako se menjaju jaja u receptima, koje vrste mleka postoje i kako mogu i kod kuće da se spremaju. Tako da je od mene najtoplija preporuka za njih. Na Hrono kuhinja sajtu sam pronalazila recepte za peciva i hlebove, na sajtu Alergija i ja vrlo korisne savete. Knjiga Moj prvi zalogaj je nešto što je obavezno pročitati pre uvođenja čvrste hrane, na Instagramu sam pronašla sjajne stranice kao što: bebinjamnjam, ignjatovamama, veselizalogaji, mali_hukac, a verujem da ima još nekih za koje ne znam, gde možete pronaći odlične ideje, čak i vrlo zanimljive i kreativne.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Dojenje

By on August 30, 2018

Pišem vam poduži tekst o dojenju. Ono što odmah u startu želim da vam kažem to je da se u njemu ne radi o “(ne)osudjivanju” bilo koga, “(ne)davanju” podrške i “(ne)isključivosti u stavovima. Ovo je tekst koji smo moja draga @_momsters_ Sara i ja sastavile i u njega unele sve ono što smo tokom svog (malo dužeg) dojenačkog “staža” naučile kroz učenja onih koji su svoju struku posvetili tome. Ovo su činjenice koje su “prosta fiziologija”. Obe pratimo razna izlaganja i istraživanja na ovu temu i posećujemo dešavanja na kojima se o ovoj temi priča. Ne slažemo se da se oko čina dojenja ispredaju razne komplikovane priče jer je to stvar prirodom uređena i samim tim vrlo jednostavna ukoliko pratimo sebe i svoju bebu. Da, mnogo je lakše u teoriji nego u praksi. Ali praksa inače ne znači mnogo, ukoliko nema znanja. Da, nije lako u početku. Nimalo. Posebno ako ste mama po prvi put i ne znate šta vas je snašlo. Ali svaka promena zahteva i poteškoće na putu koje se mogu savladati, a naš saveznik u tome je znanje, upornost i naša beba.
Ovo nije tekst o našem iskustvu, jer je manje važno od ovoga što smo pisale, ali vam možemo reći da nam je obema početak bio težak. Meni lično je taj period potrajao bas. Imala sam tu sreću da mi @mamapopins021 bude podrška i rame za kukanje i pomoć. Sada i mentorka na putu da naučim što više o dojenju i širim pomoć dalje. Moram da spomenem i @mamaizmagareceklupe koja savetuje o dojenju takođe. Da, grešila sam i to je ok, ali bi bilo mnogo bolje da sam tada znala ono što sada znam i da sam savet tražila od onih od kojih treba (savetnici za dojenje) jer bih mnoge poteškoće izbegla. Mnoge stvari bih sledeći put drugačije. U narednim redovima smo napravile mix svega toga i ovo smo napisale i objavljujemo samo iz razloga da nekoj od vas možda pomogne na vašem putovanju zvanom “dojenje”.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Jačanje veze sa detetom

By on August 10, 2018

Povezanost sa decom je osnova našeg odnosa sa njima. Kvalitet odnosa zavisi od toga koliko u njega ulažemo. U ranom uzrastu je postavljanje ovih temelja ulog za čitav detetov i naš život. Sva žrtva koju je potrebno da u početku uložimo, kasnije postaje nešto što biramo i što nam olakšava svakodnevnicu.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Povezujuće aktivnosti za decu i roditelje

By on June 6, 2018

1.  Šetnja  

Uvek je dobra ideja da izaći sa detetom napolje i to bi trebalo da bude deo dnevne rutine. Bez obzira na temperaturu i vremenske uslove, deci je neophodno da izađu napolje, pa makar na 15 minuta. Dok se šetate, možete da pratite svoje dete i posmatrate svet njegovim očima. Bez žurbe, gledanja u telefon i drugih ometanja. Osmotrite šta vas okružujte, opišite detetu šta vidite. Imenujte objekte, životinje, insekte, vrste drveća i cveća. Osetite mirise, vetar, sunce. Gledajte u nebo, posmatrajte oblake i njihove oblike. Uživajte u trenutku.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Ko je tata?

By on May 15, 2018

Tata je ona osoba koja voli mamu najviše na svetu. Kome je baš ona najbolja osoba da bude mama njegovom detetu. Nju bira od svih žena na ovom svetu i poverava joj ono najvrednije, svoje dete.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Prirodni porođaj-mit ili stvarnost

By on April 22, 2018

Ono što ćete danas najčešće čuti od žena koje su se nedavno porodile je da ih je porodio taj i taj doktor. A zapravo bi trebalo da žena rađa svoje dete, a ne da je doktor porađa.

Praksa je da se porođaji zakazuju. Bilo da je vaginalni ili carskim rezom. Bebe koje još uvek nisu spremne da dođu na ovaj svet se operativnim putem izvlače iz sigurnosti majčinog stomaka ili se indukuju porođaji, gde se lekovima izaziva porođaj.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Roditelji su kreatori budućnosti

By on March 6, 2018

Prethodnog vikenda je održan 3. Festival roditeljstva novog doba. Imala sam prilike da prisustvujem na svakom od njih i moram reći da je to jedan od najcelovitijih događaja, kada je reč o novim saznanjima o roditeljstvu.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Ekranom protiv detinjstva

By on February 22, 2018

Kada roditelji treba da urade nešto bez da ih deca ometaju, većina njih postavi dete ispred televizora ili kompjutera ili im da u ruke tablet ili pametni telefon. Neretko se bebama kupuje tablet za prvi rođendan. Deca vrlo brzo nauče kako da koriste tehnologiju. Okolini to deluje kao da je to nešto dobro i kako im je dete super pametno. A zapravo, to uglavnom znači da to isto dete, savršeno zna da pušta videe na You Tube-u, menja kanale na TV-u, (za šta, priznaćete, nije potrebna neka preterana pamet), zapravo ne ume da drži olovku, ima problema sa pažnjom, ne priča dovoljno za svoj uzrast, razdražljivo je i slično. Stručnjaci svakodnevno pokušavaju da objasne zašto je izlaganje ekranima štetno za bebe, decu, pa i odrasle.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Uspavljivanje kao način povezivanja sa detetom

By on January 31, 2018

Uspavljivanje deteta često ume da bude izazovno, naporno i iscrpljujuće. Neka deca traže blizinu roditelja dok ne utonu u san. A to može da potraje i satima. Još kada to pomnožite sa nekoliko uspavljivanja u toku dana, dobijate zbir sati o kojima razmišljate kako ste mogli da ih provedete radeći nešto što ne stižete nikako, jer kada dete konačno zaspi, ne preostaje vam ništa drugo, već i da se sami sručite pravo u krevet, tako iscrpljeni nakon uspavljivanja.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading

Roditeljstvo

Valdorf pedagogija za svaku porodicu

By on December 27, 2017

Iako je manje poznata od Montesori pedagogije, Valdorf pedagogija se fokusira na holistički razvoj deteta.  Program rada Valdorf škola podrazumeva umetnički, praktični i intelektualni sadržaj i fokusira se na socijalne veštine kao i duhovne vrednosti. Filozof Rudolf Štajner (Rudolf Steiner) je začetnik ove filozofije obrazovanja. 1919. godine je otvorena prva škola u Nemačkoj.

Štajner je verovao da deca najbolje uče onda kada su ohrabrena da koriste svoju maštu. Zalagao se da obrazovanje treba da podrazumeva psihički, bihejvioralni, emotivni, kognitivni, socijalni i duhovni aspekt svakog deteta ponaosob.

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.

Continue Reading