Uspavljivanje deteta često ume da bude izazovno, naporno i iscrpljujuće. Neka deca traže blizinu roditelja dok ne utonu u san. A to može da potraje i satima. Još kada to pomnožite sa nekoliko uspavljivanja u toku dana, dobijate zbir sati o kojima razmišljate kako ste mogli da ih provedete radeći nešto što ne stižete nikako, jer kada dete konačno zaspi, ne preostaje vam ništa drugo, već i da se sami sručite pravo u krevet, tako iscrpljeni nakon uspavljivanja.
Iako je manje poznata od Montesori pedagogije, Valdorf pedagogija se fokusira na holistički razvoj deteta. Program rada Valdorf škola podrazumeva umetnički, praktični i intelektualni sadržaj i fokusira se na socijalne veštine kao i duhovne vrednosti. Filozof Rudolf Štajner (Rudolf Steiner) je začetnik ove filozofije obrazovanja. 1919. godine je otvorena prva škola u Nemačkoj.
Štajner je verovao da deca najbolje uče onda kada su ohrabrena da koriste svoju maštu. Zalagao se da obrazovanje treba da podrazumeva psihički, bihejvioralni, emotivni, kognitivni, socijalni i duhovni aspekt svakog deteta ponaosob.
Zima nam kuca na vrata, što znači da nam je potrebno što više ideja kako da se deca zabave kod kuće. Pored slobodne igre, koja je od najvećeg značaja za dečiji razvoj kreativnosti i mašte, želim da vam dam neke ideje kako da pomognete deci da se zabave onda kada im je pomoć potrebna i kako da učinite zajedničko vreme što lepšim. Ugasite TV i You Tube, pokažite deci ove aktivnosti i videćete kako će ubrzo sami početi da se igraju bez vaše pomoći.
1. Možete da pričate sa više ljudi
Na kraju dana, nije li to razlog zašto ljudi uče još jedan jezik? Kada možete da razgovarate sa ljudima na drugom jeziku, produbljujete razumevanje i veze sa njima. Učite novi jezik kao dete i imaćete čitavog života benefite od prijateljstava među ljudima različitih kultura, širih poslovnih prilika, uzbudljivih avantura sa putovanja i dubljih pogleda na svet drugih ljudi. Učeći jedan jezik stvarate mogućnost komunikacije sa milionima ljudi u čitavom svetu. Takođe vam se otvaraju vrata mnogih mogućnosti koje bilingvizam nosi sa sobom.
Učenje novog jezika u bilo kom periodu života je veoma obogaćujuće iskustvo. Deca ipak mogu da izvuku najviše koristi iz avanture ranog počinjanja učenja drugog jezika. To je zato što rani početak nudi široki set prilika i benefita koje će uživati čitavog života.
Deca intuitivno osećaju da je jezik nešto novo, nešto što se uči, istražuje, sa čime se igra. Njihov entuzijazam je ujedno efektivan i zarazan. Brzina i lakoća kojom deca usvajaju svoj maternji jezik je čudesna i pravo je uživanje za roditelje dok to posmatraju. Radost sa kojom deca uče svoj maternji jezik čini detinjstvo idealnim periodom za učenje stranog jezika.
Pokušajte da svakoga dana kažete svom detetu nekoliko rečenica koje su napisane ispod. I gledajte kako se javlja neka nova iskra u očima vašeg deteta i kako vaš odnos počinje da dobija popuno novi oblik.
Ovo je prevod teksta za koji mi je izuzetno žao što ga nisam imala ispred sebe od prvog dana dolaska moje bebe na svet. Ovo je tekst o dojenju, kako da uspete u njemu, ako ga pratite dan po dan. Pomaže onda kada dobijete pogrešan savet, kada ne znate šta da radite, kada mislite da dojenje uzrokuje neka neželjena ponašanja, kada je potrebno da razumete potrebe svoje bebe, a to vam ne polazi za rukom.
Kao neko ko se dosta namučio sa dojenjem, a ko je uvideo koliko je ono bitno za moje dete i u kasnijem životu i koliko blagodeti je njoj donelo, garantujem da je početak najbitniji. Kao i pravilna edukacija i podrška onda kada je teško. I vera u sebe i svoje telo i da ne postoji ništa bolje od toga što dajete svom detetu i da se sve prepreke mogu prevazići. Nažalost, od onih od kojih očekujete prave savete, često izostanu baš tu. Nadam se da će tekst biti od pomoći. Reference možete pronaći u originalnom linku.
Pre nekoliko dana je moja devojčica proslavila drugi rođendan. Poželela sam da pišem kako sam se osećala zbog toga, šta se sve promenilo u tom periodu, ali sam shvatila da nedostaje tekst o prvoj godini. Pre par dana sam pročitala tekst koji govori o ovoj temi i proslavi prvog rođendana i kako nisam mogla više da se složim sa mamom koja je prelepo sve to objasnila, poželela sam da napišem o našoj prvoj godini.
Čulna (senzorna) igra podrazumeva bilo kakvu aktivnost koja stimuliše čula vašeg deteta. To su dodir, miris, ukus, vid i sluh.
Čulno iskustvo je vrlo važno za razvoj dečijeg mozga. U mlađem uzrastu se deca oslanjaju na na čulni input dok uče o svojoj okolini. Igre koje aktiviraju čula deteta u isto vreme aktiviraju neuronske veze koje su neophodne za celokupni razvoj, koje podržavaju misao, učenje i kreativnost. Istraživanje pomoću dodira pomaže deci da od starta steknu više saznanja o sredini koja ih okružuje, što im pomaže da bolje razumeju svet oko sebe.
Šta bi nam deca rekla, da mogu da govore? Od prvog dana svog postojanja. Šta nam zapravo govore jezikom koji ponekad teško razumemo?