Jovana Budima

It takes a village to raise a child
Roditeljstvo

Prirodni porođaj-mit ili stvarnost

April 22, 2018

Ono što ćete danas najčešće čuti od žena koje su se nedavno porodile je da ih je porodio taj i taj doktor. A zapravo bi trebalo da žena rađa svoje dete, a ne da je doktor porađa.

Praksa je da se porođaji zakazuju. Bilo da je vaginalni ili carskim rezom. Bebe koje još uvek nisu spremne da dođu na ovaj svet se operativnim putem izvlače iz sigurnosti majčinog stomaka ili se indukuju porođaji, gde se lekovima izaziva porođaj.

Centar za mame je uradio istraživanje čiji su rezultati frapantni. O tome koliko mama nema nikakvo sećanje na porođaj zbog lekova koje dobijaju, koliko je lekara skakalo po stomacima na porođaju i time ugrozilo i bebu i mamu. Čak 10% žena u Srbiji ne želi da rađa ponovo zbog prethodnog iskustva na porođaju. Pretužno.

Zašto ja uopšte pišem o ovome? Zato što sam nedavno na Festivalu roditeljstva novog doba slušala o prirodnom porođaju. Od onih koji prisustvuju takvim porođajima, od onih koji se zalažu da se ženama omogući da mogu da imaju takav porođaj, a da to nije isključivo u njihovim kućama, od onih koji su tu kao pomoć i podrška. I od onih mama koje su imale priliku da se porode tako. I to sve je ostavilo ogroman utisak na mene. Najiskrenije, zavidim im na tom iskustvu i želela bih da i ja mogu da imam priliku da to doživim.

Mame koje na taj način donele svoje bebe na ovaj svet su divne, brižne, opustene, maksimalno posvećene i imaju samo lepe reči kada je njihov porođaj u pitanju. Njihovo iskustvo je prelepo. I što je najzanimljivije, one imaju veći broj dece. Ne, to nisu neke tamo neuke žene iz prošlog veka, kako bi neko pomislio. To su obrazovane žene, jedna od njih je čak na svom master radu na arhitekturi napravila projekat kuće za prirodne porođaje, kakvih u svetu već ima. Jer mnoge žene žele za sebe takav porođaj, ali se opravdano brinu da to urade kod kuće.

Divna Miljković je babica koja prisustvuje porođajima kod kuće. Pričala nam je kako sve to izgleda, a meni, skeptiku, sve vreme je u glavi bilo pitanje, šta ako nešto krene loše. I pitala sam je šta se dešava u tom slučaju. Žena se na trenutak zbunila. Pa mi je odgovorila da je za preko 20 godina iskustva u ovakvim porođajima imala tri situacije da su žene ipak otišle u porodilište.  I da je porodilište blizu ako zatreba. Nekako, taj odgovor mi nije bio dovoljan. A onda sam otišla kući nakon prvog dana predavanja i rekla sebi, pa dobro, da li znaš da su ti se i mama i tata rodili kod kuće? Tetka takođe. Zar nisi shvatila da nema šta da krene naopako kod zdrave trudnoće gde se bebi i mami da dovoljno vremena i slobode da se sretnu onda kada su oboje spremni za to? Da ona zapravo nije ni mogla da mi da drugačiji odgovor.

Sutradan je Patrik Balint, regresoterapeut iz Slovačke, pričao o prenatalnom periodu i porođaju, koliko su oni bitni i koliko uticaja imaju na naš kasniji život. Bilo je veoma emotivno. Sve one stvari o kojim se vrlo malo zna i govori. Kako nas period prenatalnog života oblikuje i kako sam dolazak na svet i prvi dani života utiču na razvoj naše ličnosti.

Izdvojiću neke stvari kao najintenzivnije. Epidural sprečava lučenje hormona koji ublažavaju bol koji beba oseća prilikom prolaska kroz porođajni kanal. Carski rez nije lakši način da beba izađe, njoj je potreban taj “zagrljaj” karlice dok izlazi. Rekao je da njegovi pacijenti na terapijama kada se vrate u taj period, opisuju sam izlazak iz materice i to kada ih doktor izvadi nakon carskog reza i drzi dlanovima, kao bolno probadanje tih istih doktorovih prstiju. Ovo me je najviše zaintrigiralo, pa sam podelila sa prijateljicom koja je psihoterateut po struci. Rekla mi je  da zna da je to tako.

Takođe je pričao o porođajima drugih životinja, kako srna uspe da odloži svoj porođaj i do 48 sati ukoliko je neko ometa. Kako je ženski ciklus pokazatelj kakav će porođaj biti. Kako se beba odvaja od majke nakon porođaja, iako je mama u stanju da svojim telom greje bebu, iako je neophodno da se beba što pre podoji, kako bi krenuo da se luči oksitocin, koji daje signal materici da posteljica treba da se rodi. A onda se daje veštački oksitocin, hormon ljubavi. Tužno, zar ne? A taj zlatni sat je garancija uspešnog dojenja i potrebno je da beba ima svoj prvi podoj u tom periodu.

Da se vratimo u realnost kako to kod nas funkcioniše. Kako izgleda porođaj u našoj zemlji. Carski rez se zakazuje i do dve nedelje pre termina. Neretko se deca rode sa nerazvijenim plućima i završe u inkubatoru. Vaginalni porođaj se indukuje kao dobar dan. Jer ko ima vremena da čeka da se žena porodi prirodno, ima ih jos ko zna koliko u čekaonici. Nagoni krenu nekontrolisano, mora onda da dođe do epiziotomije jer se sve dešava ubrzano, pa može doći i do pucanja kao posledice nemanja kontrole nad vlastitim porođajem i naponima jer su ubrzani ili veštački izazvani. Svi znamo da oporavak nakon toga može jako dugo da potraje. Da ne pričamo da se da i lek za smirenje ako se žena uspaniči od ubrzanog dešavanja svega i da nema apsolutno nikakvu kontrolu, a vrlo često ni sećanje na vlastiti porođaj. Ili da se porođaj često završi carskim rezom nakon jako dugog mučenja žene.

Beba se odnese, ubrzo se dohrani, u maleni želudac se ulije pozamašna količina formule i samim tim se raširi i do nekoliko puta. Mami se kaže da nema još uvek mleka, jer ko je još čuo da je kolostrum nevidljiv, da ga je mama proizvela u 12. nedelji trudnoće i da je potrebno svega par kapi da beba posisa i da je najbitnija, prva imunizacija bebe.

Da ne pričamo o logici gde žena leži tokom porođaja. Da li je neko čuo za silu gravitacije? U Nemačkoj je zakon takav da samo babica može da pozove doktora, ukoliko se na porođaju ukaže potreba za time. Doktori nemaju prilike da vide zdravu trudnoću, oni se bave onim koje sa sobom nose neke komplikacije. Kod nas se doktor bira, plaća, pa još gratis dobije skakanje po stomaku. Moj zaključak je da je vrlo mali broj lekara imao priliku da prisustvuje prirodnom porođaju. Jer da su videli sve ono o čemu su ljudi pričali, sumnjam da bi porođaji izgledali ovako kako je to danas kod nas.

Iskreno se nadam da će projekat  Centar za prirodni porođaj zaživeti i da će naše ćerke imati mogućnost da biraju porođaj kakav žele.

Kakvo je bilo vaše iskustvo tokom porođaja u poređenju sa onime što ste želeli? Podelite sa nama u komentarima.

 

 

 

 

 

Moje ime je Jovana Budima. Mama sam malene devojčice, po zanimanju nastavnik engleskog jezika. Volim decu i poznajem ih. Volim životinje, sport i prirodu. Kreativna sam i volim da pišem. Ovaj blog je spoj svega navedenog.
  1. Draga Jovana, baš lep tekst. Čula sam za babicu Divnu i jasnomi je zašto te je toliko zaintrigirala, i mene je. Ja sam imala dva prirodna porodjaja- drugi lakši od prvog. Srećna sam jer sam to iskusila. Mada je prvi bio kritičan, 8 dana nakon termina, ogromna beba (4.800g) a ja sitna, ali to niko nije znao jer nisu nista proverili. I da, secam se skakanja dva doktora po stomaku, imam i neke rupe u secanju, i odnosenja bebe, ali i tisine nakon poroda o kojoj nikada detaljno nisam obavestena. Moj glas za prirodan i porodjaj kod kuće.

  2. Veoma mi se svidja ideja o prirodnom porodjaju i ne znam iskreno kako bih i sta bih uradila da zivim u Beograd. Cega sam se naslusala…jezim se. Ovde u Italji su mogucnosti za to velike, kao i u drugim razvijenijim zemljama Erope, ali ja ne znam da li bih se opredelila za van bolnice. Porodjaj mi se iskomplikovao iako nikakvih problema nisam imama tokom trudnoce. Pupcana vrpca je bila duplo kraca od uobicajne i beba nije mogla izaci, pa je pao carski. Lekari i babice nisu znali sta je problem zapravo, podrzavali su me maksimalno i davali 2 puta sansu da se porodim normlano ali od starta se videlo da nesto nije u redu. Posle toga mi je strah od komplikacija posatao jos veci. Ali nikad ne reci nikad. Mislim da je prelepo iskustvo i sama cinjenica da je vasa beba od starta i stalno sa vama. To kad bi mi neko uskratio bila bih jako tuzna.

    1. Nazalost, ovde je stanje jako lose… Hvala na kometaru. Nadam se da ce jednog dana biti normalnije stanje i da cemo moci da se poradjamo onako kako zelimo i kako treba.

Leave a Reply

%d bloggers like this: